Rođen je 04. avgusta 1937. godine u Beogradu, a preminuo je 28. septembra 1995. godine u Beogradu.
Jedan od onih potpuno autentičnih, ličnih a opet "vlasništvo" svih kojima je košarka na srcu, bio je Slobodan Piva Ivković. Od prvog kontakta sa basketarom sve do prerane smrti, Piva je bio u službi napretka, razvoja košarke. Gde god je bio, šta god je radio, Pivi nikad u prvom planu nisu bile titule, trofeji, medalje, interesovalo ga je nešto drugo, nešto do čega se dolazi teško, nešto što neko ne može da dočeka za tri života. Jednostavno, Pivu je zanimalo savršenstvo! Savršenstvo igre, ideje, igrača, savršenstvo košarke. Uspeo je Piva nekoliko puta da doživi savršenstvo. Prvi put se dogodilo to još u drugoj polovini 60-ih godina, kada nije imao ni 30 leta. Seo je na klupu tada silnog OKK Beograda i sa njim nastavio nit osvajanja trofeja. I da je tadašnja uprava imala malo više sluha, možda bi baš "klonferi" bili prvi YU klub koji bi stigao u finale Kupa šampiona. Drugi put je doživeo savršenstvo kada je od golobradih dečaka sa Krsta napravio šampionski tim, od koga se tresla čitava Evropa. I to ne u meri zato što su postali prvaci Jugoslavije, osvajači YU kupa, polufinalisti Kupa šampiona i finalisti Kupa pobednika kupova, već zbog prepoznatljive igre. Trenirao je ekipe Radničkog, OKK Beograda, MZT Skoplja, radio u Kuvajtu i Emiratima. Sa 32. godine iza njega su ostali najveći uspesi karijere. U reprezentaciji je takođe bio aktivan, malo je poznato da je trenirao jednu od najboljih jugoslovenskih generacija, tada juniore: Slavnića, Simonovića, Šolmana, Jelovca.
Pored činjenice da je uvek bio ispred svog vremena, odlično je poznavao sve principe igre vrhunskih košarkaških kolega, bez obzira na geografske širine i dužine. Omiljen mu je bio Džon Vuden, trenerska legenda i "head coach" univerziteta UCLA. Veliki autoritet, znanje, prenosio je na mlade kolege, uvek je težio novinama i jedan je od prvih jugoslovenskih trenera koji je išao na školovanje u Ameriku.
Trenereska legenda Radničkog sa Crvenog Krsta, Slobodan Ivković, ulagao je energiju i bogato iskustvo stečeno po svetu, da se osnuje Udruženje košarkaških trenera Jugoslavije sa znakom KSJ. Animiranje kolega, ukazivanje na značaj da je ustoličenje vrhunskog esnafa bitno za autoritet zanata kojim se bave, u zemlji i inostranstvu, urodilo je plodom. Na Igmanu 1991. godine okupio je maksimalan broj trenera i doneta je odluka da se osnuje UKTJ pod okriljem KSJ sa sedištem u Beogradu. Bio je prvi predsednik UKTJ, organizovao seminare i trenerske akademije najvišeg ranga.
Za mnoge će ostati nedostižan u svakom pogledu.