Rođen 9. marta 1960. godine u Čačku.
U sportskoj karijeri Željka Obradovića ništa se nije dogodilo slučajno, iako priča o najmlađem velikanu YU košarke, nekome može da izgleda bajkovito. Ući u legendu sa samo četrdeset godina, podatak je za Ginisa ali u Obradovićevom slučaju, lako objašnjiv – trener je sa visokim ciljevima a to je ono što ga je dovelo na vrh.
Igračku karijeru započeo je u Borcu iz Čačka da bi 1984. godine prešao u Partizan gde je i završio igračku karijeru odigravši 211 utakmica u crno-belom dresu. Potpuno neočekivano 1991. godine preuzeo je mesto glavnog trenera KK Partizan. Od tog perioda do danas, Obradović je izrastao u svetsku trenersku intitucijum. Sa pet klupskih titula prvaka Evrope postao je unikatan stručnjak u istoriji evropske i svetske košarke mada i pre toga praktično bio bez premca nadmašivši Gomeljskog, Fernandiza i Maljkovića koji su osvojili četiri titule, a kolekciju je usput ukrasio sa dva pehara Kupa Rajmunda Saportea. Nakon najuspešnije Partizanove godine u istoriji, osvojivši titulu prvaka Jugoslavije, kup Jugoslavije i titulu prvaka Evrope Obradović je imenovan za pomoćnika Dušana Ivkovića a 1993. godine preuzima badalonski Huventud gde ponovo osvaja titulu prvaka Evrope. Trenersku karijeru je potom nastavio u Realu iz Madrida (1994-1996), Benetonu iz Treviza (1997-1998) i Panatinaikosu iz Atine (1999 - ). Osvojio je pet titula prvaka Evrope (Partizan 1992, Huventud 1994, Real 1995, Panatinaikos 2000,2002), Prvenstvo i Kup Jugoslavije (Partizan 1992), Prvenstvo Grčke (Panationaikos 2000, 2001), Kup Saporte (Real 1997, Beneton 1999).
U reprezentaciji je debitovao na EP u Atini kao Ivkovićev asistent. Godinu kasnije dosanjao je olimpijsko finale u Atlanti i američki Ťtim snovať. Trideset minuta izjednačene borbe, ali se više nije moglo. Godinu dana kasnije pozlatio se u Barseloni, bez dotadašnjih nosilaca uspeha, Divca i Paspalja. Na svetskom prvenstvu u Atini dokazao je vrhunsko košarkaško ime. Sa timom koji nije bio među favoritima uspeo je manirom velikog vojskovođe iz bitke u bitku da lomi moral rivala izvanrednom odbranom i neviđenom timskom igrom. Posle osvojenog zlata na SP usledila su evropska prvenstva (Fransuska – bronzana medalja) i Olimpijske igre (Sidnej 2000 – šesto mesto) posle čega se oprostio od rada sa reprezentacijom. Košarkarkaški zaljubljenik i zanesenjak radan je do fanatizma. Tajna uspeha je uvek, u svakom trenutku, u vrhunskom motivu. Njegove reči sve objašnjavaju i tome se nema šta dodati:
Usavršavanje i stalno učenje je neminovnost. Onaj ko veruje da sve zna, da je nezamenljiv, brzo doživi debakl jer dolaze novi ljudi spremni da se prilagode trendovima. Trener se uči dok je živ...