Istorijski uspeh Zlatibora u režiji Strajina Nedovića

Čajetinska bajka sa trenerskim potpisom Strajina Nedović. Tako bi mogla da se opiše ovogodišnja sezona KK Zlatibor, šampiona Košarkaške lige Srbije i druge regionalne ABA lige.

Dva trofeja u razmaku od nekoliko sedmica stigla su u vitrine kluba koji postoji od 1979. godine i zauzimaće posebno mesto, jer ispisana je istorija igre pod obručima u ovom kraju.

Šampioni AdmiralBet Košarkaške lige Srbije i NLB Aba 2 lige, KK Zlatibor

Pamtiće košarkaška javnost u Srbiji i regionu ovogodišnje rezultate kaznene ekspedicije Zlatibora, koja je rešetala i cepala mrežice na način na koji je malo ko očekivao.

Kao i svaka bajka, i ova je imala početak koji nije obećavao.

– Zlatibor je odigrao sa najmanje oscilacija, ako izuzmemo početak sezone i prvih nekiliko kola u KLS. Imali smo potpuno loš start, imali smo jednu pobedu četiri- pet poraza. Nakon toga je usledia velika promena u ekipi, moram da istaknem da ja snosim najveći deo krivice u tom prvom delu. Reagovali smo, promenili četiri igrača i doveli Filipa Đurana, Sandija Grubeliča Tadiju Tadića, Dimitrija Nikoilća – poćinje priču Strajin Nedović, trener šampionskog tima Zaltibora.

Čajetinci su u KLS završili na prvom mestu sa skorom od 22 pobede i osam poraza, a tri kola pre kraja osigurali su titulu prvaka ispred Sloge iz Kraljeva.

– Posle poraza u Leskovcu na jednu loptu, mi smo vezali 15 pobeda. Igrali smo u kontinuitetu, ali negde od šestog-sedmog kola. Tada je sve leglo, došao je bolji trening i bolja igra. Igrači su stekli ogromno samopouzdanje, dobijali smo te epitete da smo ekipa koja igra lepršavu košarku. Dobijali smo pohvale od svih ljudi koji prate KLS da igramo najbolju ofanzivnu košarku. To je rezultat jedne promene posle lošeg starta, velikog rada i dobrog treninga. Ono što bih poslebno naglasio jeste da ekipa treba da se pravi sa 12 igrača, koji mogu da oforme dobar tim. Ništa nama ne znači 12 dobrih pojedinaca, ako nema tima. Utakmice kod kuće smo rešavali u prvoj četvrtini, jednom vrhunskom ofanzivnom tranzicijom dolazili smo do visoke razlike, ne samo u KLS već i u ABA ligi.

Opšte mišljenje je da je KLS ove sezone bila prilično izjednačena, borba za titulu bila je neizvesna, jer je svako svakog mogao da dobije – bilo na svom parketu, bilo na gostovanju.

– U trenutku kada je Radnički iz Kragujevca bio prvi na tabeli, mi smo bili poslednji. Na kraju se ta tabele okrenula. Tu je i primer Kolubre, koja se do poslednjeg kola borila za opstanak, a to je ekipa koja je nas pobedila. Pobedili su i Mladost iz Zemuna i Vojvodinu, dobila je sva tri abaligaša. To ide u pilog  ujednačenosti lige. Po mom mišljenju, bila je mnogo kvalitenija i izjednačenija nego prošle godine. Svako je svakog mogao da dobije. Nije bilo lako, posebno nama jer smo postigli istorijski uspeh. Kako za KK Zlatibor, tako i za Čajetinu, jednu malu varošicu, u konkurenciji Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Kraljeva… Napravili smo jedan veliki uspeh -kaže 45-godišnji trener.

Nije bilo mnogo vremena za slavlje domaće titule, jer je ekipu iz Čajetine čekao i poslednji čin u drugoj regionalnoj ligi. Na završni turnir regionlane ABA 2, košarkaši Zlatibora došli su kao sedma ekipa posle ligaškog dela. Malo ko je verovao da će izabranici Strajina Nedovića otići dalje od četvrtfinala, ali četa iz Čajetine imala je drugačije planove. Uprkos skraćenoj rotaciji, savladan je prvo Helios, Borac iz Banja Luka i na kraju MZT. U Skoplje su došli kao šampioni i vratile se kao šampioni.

-Ono što smo stekli kroz sve pobede iz prethodnih 15-16 utakmica u KLS, jeste veliko samopouzdanje, koje se videlo kod ovih momaka. Oni su to samopouzdanje poneli i u Skoplje. Pobedili smo tri prvoplasirane ekipe u ABA ligi i posle te tri pobede pokazali smo da smo najjača ekipa u takmičenju trenutno. To veliko samopouzdanje je jedan od razloga ovog našeg velikog trijmafa. U očima ovih momaka video sam da su oni došli da osvoje ovaj turnir.  Stvarno se tako i desilo. Osnovna stvar je veliko samopuzdanje, koje se vremenom steklo dobrim rezultatima-ponosno priča prvi trener Zlatibora.

– Ključan je i timski duh, njihov odnos, druženje i kvalitet tih odnosa. Na sve to treba da se doda da je ekipa skockana kako treba i da je urađeneo sve na najvišem mogućem nivou. Stručni štab je skauting i pripremu radio maksimalno profesionalno. Sve ono što smo se dogovorili, momci su preneli na teren. Ono što mi je još zanimljivo, sa nekog taktičkog aspekta, jeste taj element košarke, koji se dosta marginalizuje u poslednje vreme, a to je šut. Mislim da je Zlatibor, ne samo kroz poslednji ABA balon nego i kroz celu regionalnu ligu i KLS, pokazao da taj element košarke i te kako može da pravi razliku. Više nego zasluženo smo osvojili ABA ligu.

Stranicu istorije ispisanu u Skoplju kvari činjenica da kao šampioni nisu dobili promociju u prvu ABA ligu zbog ograničenja od pet timova iz jedne zemlje, pa će tako po pravilima takmičenja morati da igraju baraž protiv srpske ekipe koja bude imala najslabiji plasman u ABA 1.

-Mi smo prvi srpski klub koji je osvojio ABA 2 ligu. Velika stvar bi bila za malu sredinu, ali i za zemlju Srbiju da još jedan klub učestvuje u ABA ligi. Ostaje taj gorak ukus, da smo sve osvojili, a postoji mogućnost da ne igramo ABA 1 ligu. Propozicije su takve, neko ih je doneo i ja ne krivim nikog. One su potpuno jasne i mi bismo morali da igramo baraž. Ali te propozicije su pravljene kada je ligu sačinjavalo 12 klubova, sada ih ima 14. I to može da se uzme u obzir. Jedino suludo može da bude, da mi prvaci KLS i ABA 2 lige, ne uđemo u ABA 1, što je moguće – rekao je Nedović

Potegnuće Čajetinci i „sportsku diplomatiju“, jer istorijsku sezonu za klub, koji postoji 1979. godine, žele da završe onako kako su zaslužili.

– Mi ćemo uputiti neke zahteve, pokušaćemo da tražimo neke beneficije, da se možda proširi liga ili nešto drugo, jer smo sigurno zaslužili plasman. Ove godine smo sve dali, dosegli smo vrhunac. Da vidimo koliko čelnici ABA lige mogu da nam izađu u susret. Znam da je teško pravljenje kalendara, posebno za ekipe koje igraju Evroligu i Evrokup. Mnogo je teško da odigramo baraž, iako ne uđemo u ligu, sledeće godine treba da igramo sve isto. Šta da igramo, kada smo sve osvojili? Nema sportskog motiva.

Bez obrzira na sve, Strajin Nedović kaže daće njegov tim u baražu dati maksimum, ma ko bio rival – čačanski Borac ili Mega, jer su to dva srpska tima koja trenutno imaju najlošiji plasman u ABA ligi.

– Spremićemo se, daćemo sve od sebe, da probamo da u tom baražu dobijemo na dve utakmice.

 Iako Čajetincima u istorijskoj sezoni predstoje još mnoga nadigravanja, pored baraža tu je i Superliga Srbije, Nedović kaže da su ovogodišnji uspesi rezultati onoga što je u klubu počelo pre više od 10 godina.

– Čestitke svima, od igrača do uprave, sve ovo je zahtevalo veliki rad i napor. Ceo ovaj uspeh vezao bih možda za deceniju ranije i 2011. godinu, kad je na čelo kluba došao predsednik Rajko Pelverović. Od tog trenutka je sve krenulo. On je veliki entuzijasta, takmičar. Od tada su krenule naše visoke ambicije, tada nam je rekao da ćemo za tri-četiri  godine igrati prvu ligu. Mi smo tada  bili Prva srpska liga. U to niko nije verovao, ali 2014/15 uspeli smo da napravimo do tada najveći uspeh u istoriji kluba koji je osnovan 1979. godine ulaskom u B ligu. Usledio je ulazak u KLS, a nakon toga na čelo je došao Vanja Guša, sjajan čovek i vrhunski trener, kom sam bio pomoćnik. Mislim da je on postavio temelje ozbiljne i modrene košarke u Čajetini. Jer do tada Čajetina nije nikada igrala u najvišem rangu. Vanja je tu bio dve godine, mnogo toga sam od njega naučio – kaže Nedović.

Iz godine u godine, Zlatibor i Nedović išli su korak napred, svaki uspeh su gradili postepeno i strpljivo i na kraju zasluženo pokorili domaću i regionalnu košarku, ali i zavredili poštovanje u svom mestu.

– Nije bilo lako posle odlaska Vanje Guše, koji je napravio velike stvari za klub. Tu se kose razmišljanja. Neko kaže da je veoma teško raditi u domaćoj sredini, a još teže u maloj. Ja mislim da je malo teže steći slavu kod kuće, nego na strani. Na strani će mnogo više da cene.  Iskreno, meni je mnogo lakše da radim kod svoje kuće nego na strani. U maloj sredini je problem da bude cenjen rezultat koji napraviš. Pre će da cene ako neko sa strane dođe i napravi nešto. U maloj sredini su svi stručnjaci, treneri. Tako je i ovde kod nas. Mnogo je teoretičara zavere, mnogo onih koji prosto ne vole da klub pobedi. Oni su sami sebi problem i na to nikada nisam obraćao pažnju. Kada postignete uspeh u jednoj maloj sredini, onda i ti ljudi koji tako misle, ne mogu da opovrgnu činjenice i rezulatat. Najslađe je kad se uspeh napravi  i kada te sve to vodi i gura dalje. Mislim da sam kao trener dostigao vrhunac, možda bi bilo najbolje da promenim sredinu, ali s obzirom da mi u KK Zlatibor funcionišemo kao porodica, da nam je ovo druga kuća, moj cilj je da pokušamo da održimo kontinuitet i da zadržimo što veći deo ekipe i da sledeće godine pokušamo da napravimo još veće rezultate.

Nedović je u Zlatiboru 39 godina kao igrač, trener mlađih selekcija, član upravnog odbora, pomoćni i prvi trener. Još kao igrač vodio je mlađe kategorije, a kao pomoćni trener učestvovao je u najvećim uspesima kluba, plasmanu u prvu B ligu, a kasnije i u prvu ligu Srbije. U KLS je dve godine bio asistent iskusnom strategu Vanji Guši, a od 2019. godine preuzeo je klupu i nastavio stazama uspeha.

– Mora da se krene od najmlađih kategorija, ja sam Dušanu Kutlešiću bio trener 2004. godine kada je on imao 10 godina. Drugačije ne može da se napravi veliki rezultat. To je jedini put za trenera. Da se prođe taj takmičarksi deo, jer ne može lako da se bude prvi trener u KLS, čak ni u Drugoj ligi. Mnogo je bolje i pravi je put ići postepeno, od mlađih selekcija, preko pomoćnog trenera, pa do prvog trenera. Nakon Vanjinog odlaska, mislim da sam u pravom trenutku preuzeo ekipu i posle je sve išlo uzlaznom putanjom- kaže Nedović i priseća se kako je uopšte došlo do toga da se otisne u trenerske vode.

-Bio sam igrač, a uz to sam trenirao dve mlađe selekcije. Uvek sam bio na dva fronta i nisam razmišljao toliko o trenerskom poslu. Stigla je ponuda od ljudi iz uprave da vodim tu decu, a ja sam u tom trenutku studirao, završavao Višu trenersku školu, bio na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje. U međuvremenu sam počeo da radim, završio fakultet i onda je sve išlo svojim tokom. Da li sam imao sreće, ili sam radio kako treba, ali mi smo imali uspehe u tim mlađim kategorijama. Istorijski uspeh mlađih pionira iz 2004. godine bio je vezan za mene. Dugo godina sam bio trener u mlađim selekcijama. Kada sam napustio košarku 2011. godine bio sam u upravnom odboru, pa pomoćni trener. Od 2011. godine išao ovim putem da bi se na pravi način krunisao 2022. godine osvajanjnem KLS i ABA 2 lige. Autoritet trenera se ne gradi bukom i vikom, već dobrim karaktrerom, pravičnošću, znajem i stručnošču. Napravili smo vrhunsku atmosferu, znalo se ko šta radi u timu  u kom trenutku. Momci su neverovatni i sve čestitke na urađenom.

Kao neko ko se tokom svoje trenerske karijere u radu susretao sa najmlađim uzrastom, ali sa iskusnim igračima, Nedović otkriva da je njemu lakše da radi sa mladima.

– Kod nas je uvek bila iskusna ekipa, sačinjena od kvalitetnih pojedinaca, koji imaju iskustvo u igranju ovog nivoa košarke. Ove godine nismo najstariji, ali smo među tri najstarija tima. Teže je raditi sa starijom ekipom, jer sve to treba složiti. Sa mladima i neiskusnima je dosta lakše. Ako si spreman da trpiš poraz, onda guraš priču, radiš i rezultat će doći iz toga. U našoj ekipi moralo je sve da se skocka, da svakom uđe u glavu, da se vidi ko šta hoće, kakav je ego … Ipak su to igrači koji imaju mnogo minuta u nogama i svaki ima svoje potrebe. Ako se sve pojedinačne potrebe slože, ako oni između sebe shvate da lične potrebe ne mogu da donesu rezultat i da one moraju da se podrede timu, onda dolazi do sjajne košarke i rezulata. Mislim da smo mi našem slučaju sve to uradili.

Pošto je u trenerskom poslu autoritet znanja jedini merodavan, Strajin Nedović ističe da Udruženje košarkaških trenera radi odličan posao kada je edukacija u pitanju.

– UKTS mnogo doro radi svoj posao, ima dosta onlajn seminara, materijala, časopis Trener… To su sjane stavri. Beogradska klinika je uvek neverovatno posećena i dolaze najjači stručnjaci. Mi u tome ne oskudevamo. Imamo Željka Obradovića, selektora Svetislava Pešića, imamo vrhunske trenere, koji mogu da prenesu znanje. Po mom mišljenju trebalo bi da bude još više seminara. Treba da se nađe model, da se iskustvo i kvalitet vruhunskih trener što više prenese na mlade kolege – zaključio je Strajin Nedović.

Dejana Popović, Sportski novinar

Read Previous

ETORE MESINA na BEOGRADSKOJ KOŠARKAŠKOJ KLINICI

Read Next

Kao Slogino dete imam obavezu da radim najbolje što mogu