Kao Slogino dete imam obavezu da radim najbolje što mogu

Marko Dimitrijević jedan je od onih koji su iz igračkih patika odmah seli na trenersku klupu, a rođeni Kraljevčanin od 2013. godine počeo je da brusi svoj trenerski talenat vodeći klubove u domaćoj košarci. Skoro deceniju kasnije sa Slogom je imao odličnu sezonu u Košarkaškoj ligi Srbije, u kojoj je zauzeo drugo mesto odmah iza Zlatibora, ovogodišnjeg šampiona.

-Na početku KLS sezone imali smo za cilj opstanak u ligi. Hteli smo da ove godine što pre obezbedimo 13-14 pobeda koje grantuju da i sledeće sezone budemo učesnici KLS. Liga je bila izjednačenja, svako svakog je mogao da dobije. Ostvarili smo čak 10 pobeda na strani i onda se otvorilo da možemo da pojurimo nešto više. Sada smo u situaciji da se sami pitamo oko plasmana u ABA ligu- počinje priču Marko Dimitrijević.

Sezona je bila puna takmičarskog naboja, viđena je velika borbe, pa je sam rasplet bio neizestan do same završnice.

-Sezona, kao i prošla, bila je specifična u finansijskom smislu. Oni koji su ulagali prevelika sredstava u formiranje ekipe i u funkcionisanje kluba, to im nije grantovalo ništa. Zadesio nas je kovid, pa imate tri-četiri pozitivna igrača u ključnim utakmicama i odmah se sve poremeti. Ove godine smo imali sreće pošto smo samo u jednom periodu od  10 dana imali tri igrača pozitivina. Sve ostalo nas je mimoišlo. Većina naših igrača bila je vakcinisana i uspeli smo da izguramo. Sve je bilo varljivo, pogled na tabelu nije davao nikakavu sigurnost do poslednjih kola.

KK Sloga Kraljevo tim

Trnovit put do uspeha, koji je za sada doneo osvajanja druge pozicije u KLS, Dimitrijević je počeo da trasira nakon poslednje igračke sezone u Smederevu. Tada je poslušao savet Zorana Todorovića i odmah se otisnuo u trenerske vode. Počeo je od Mladosti iz Smederevske Palanke u B ligi, a onda su došli i angažmani u Novom Pazaru, Zdravlju iz Leskovca, Kolubari, da bi ove sezone predvodio klub iz svog grada.

– Video sam sebe sam u tome, još kao igrač sam odlučio da ću se baviti trenerskim poslom. Imao sam sreće da sam iz Kraljeva, gde postoji veoma duga košarkaška tradicija i gde uvek ima bar jedan ili dva kluba koja su u korektnom sistemu takmičenja.  Te 2013. godine sam prestao da igram, poslednja sezona mi je bila u Smederevu, a veliki vetar u leđa dao mi je tadašnji trener Zoran Todorović. Video me je kao dobrog trenera u budućnosti. Predložio mi je da odmah krenem da se bavim trenerskim poslom, da ne gubim vreme. Krenulo je sa kadetima, posle toga  je došla Srpska liga, na onda KLS – kaže 44-godišnji trener.

Dimitrijević ističe da je rad u domaćoj ligi za njega velika inspiracija, ali da uprkos svemu nije lako raditi u „manjim sredinama“ u Srbiji, posebno u rodnom gradu gde se svi poznaju.

– Teško je raditi u svom gradu, u svakom smislu. Znate kako kažu, u Kraljevu i Čačku su svi treneri. Svi bi znali nešto bolje, svi bi nešto promenili. Svi sve komentarišu- kaže kroz osmeh Dimitrijević, koji je potom podelio i jednu anegdotu iz ove sezone.

– Mi smo ove godine imali stvarno veliki problem na polusezoni da objasnimo da se nismo plasirali na završni turnir Kupa Radivoja Koraća. Svi naši navijači govorili: „Sloga je napravila istorijski uspeh, plasirala se na Kup“. Mi smo veoma male šanse imali da se plasiramo zbog nekih krugova,  Zlatibor nas je pobedio u Kraljevu  i mi nikako nismo mogli  da se plasiramo, ali navijači su takvi. Odajem im veliko poštovanje jer su nas ove godine pratili na svim utakmicama na strani, a kamoli kod kuće. Kao domaćini imali smo ubedljivo najveću podršku – navodi Dimitrijević.

Voditi klub iz tradicionalno košarkaške sredine za Dimitrijevića predstvalja i veliko zadovoljstvo, ali i korak napred u razvoju karijere.

– Ja sam Slogino dete. Igrao sam pet godina, bio sam kapiten. Osećam se kao čovek kome je Sloga u krvi, koji ima obavezu da u tom klubu radi najbolje što može. Ove godine moja je sreća da imam potpunu slobodu u radu od strane uprave kluba, jer mi se niko ne meša u sportski deo. Hvala im se na tome, jer su ljudi prepoznali da dobro radimo. Koncentrisali su se samo na to da nam obezbede što bolje uslove, a sportski deo prepustili su nama trenerima. Sloga je klub koji traje od 1949. godine i mnogo kvalitetnih i trenera i igrača je prošlo. Trenerska pozicija je mesto koje nosi veliku odgovornost, a ovo je prilika da se ja još više afirmišem kao trener i da pokušam da sa klubom koji najviše volim napravim što bolji rezultat.

Dragoceno iskustvo Dimitrijević je stekao i kao pomoćni trener muške univerzitetske reprezentacije Srbije, koja je na Univerzijadi 2017. godine izgubila od Letonije u utakmici za bronzanu medalju, nakon što je tog leta selektor Zoran Todorović dobio 27 otkaza.

– Možete vi da pravite taktike, periodizacije i sistem treninga, ali mislim da je selekcija  suština trenerskog rada. Ako vi u startu napravite dobru selekciju  sa igračima i ljudima koji  mogu da isprate to što vi želite, onda nije sporno da se vaša filozofija ili taktika sporvedu u delo. Ako u startu pogrešite u odabiru, onda je sve veoma teško. Ove godine sam pogodio sa svim pojačanjima, imao sam sreće , jer sam morao brzo da reagujem. Svi momci koji su nas pojačili odigrali su van svih očekivanja. Uspeli smo da napravimo rezultat. Bilo je sezona kada sam mašio i to se na kraju odrazilo na rezultat. Selekcija je najvažnija stvar, a filozofiju igre vi pravite u odnosu na tim koji imate.

Dobri rezultati sa Slogom doneli su mu produženje saradnje i mogućnost da u bližoj budućnosti klub što bolje pozicionira na košarkaškoj mapi Srbije.

-Produžio sam ugovor sa Slogom na još dve godine. Osnovni cilj je da dignemo klub na viši nivo. Sada nas svi ozbiljnije shvataju. Ova sezona je bila bum i biće veoma teško da sledeće godine ponovimo ove rezultate, a  to nam je prioritet. Što se mene tiče, želim da u dogledno vreme napredujem kao trener. I dok sam bio igrač, trudio sam se da idem stepenicu više, tako i sada razmišljam kao trener.  Morate uvek da težite ka boljem. Kako će biti, da li će se prilika ukazati – vreme će da pokaže.

Na putu ka još većim uspesima edukacija je neophodna, kako kroz razmenu iskustava sa kolegama, tako i kroz učešće na seminarima Udurženja košarkaških trenera Srbije.

– Iskreno, ja sam od onih trenera koji se trudi da bude što manje sujetan. Kada imam neki problem ili neku nedoumicu, uvek se konsultujem sa starijim kolegama. Tu su Zoran Todorović i Darko Ruso, sa kojima se redovno se čujem. Oni su ljudi koji mi uvek izlaze u susret i u koje imam poverenja. Imam izuzetno  dobar odnos sa svim kolegama u KLS i mislim da su odnosi u našoj struci na jednom zavidnom nivou – ističe Dimitrijević.

– Od kada sam postao trener imao sam priliku samo da prisustvujem seminarima koje je organizovalo naše Udruženje. Oni su zaista bili na visokom nivou sa izuzetnim predavačima, koji su ostavili dubok pečat u svetskoj košarci, ne samo u našoj.  To je velika satisfakcija kada možete iz prve ruke da slušate takve ljude. Udruženje radi sve što može da nam olakša usavršavanje. U inostranstvu nisam bio na seminarima takve prirode, a voleo bih i to da posetim. Mogu da kažem da sam pratio sve tekstove koji su izlazili u časopisu i na društvenim mrežama. Baš mi je drago što se neko setio da nas trenere, koji još uvek nismo dosegli neke vrhunske rezultate, stavi u prvi plan“, zaključio je Dimitrijević.

                                                                                                                                                                Dejana Popović, Sportski novinar