Istorija

Uz sve poštovanje, pre svih čitalaca ovog magazina, a to su treneri – članovi UKTS, posle priznanja koje su mi odavali, a naročito povodom jubileja – dvadeset godina izlaženja, dozvoliću sebi da se istim tim svojim čitaocima obratim, prvi put, u prvom licu jednine. Unapred hvala na razumevanju.

Neretko je potrebno vratiti se u prošlost da bismo bolje razumeli sadašnjost. Ovoga puta to činim povodom jubilarnog broja našeg magazina TRENER br. 100, čime se UKTS i te kako može ponositi. Poznavaoci prilika pamte, bilo je nekoliko pokušaja pokretanja ovakvog glasila namenjenog košarkaškim trenerima (tri do četiri). U najboljem od tih pokušaja TRENER je stigao do br. 4. Onda, daleke 1997. godine napravljen je kvalitetan zaokret u pristupu pokretanju ovakvog magazina koji je, pre svega, bio i ostao u funkciji stručnog usavršavanja košarkaških trenera. Odrađene su neophodne formalno pravne okolnosti: zakonska registracija, izrada programske koncepcije, izbor Izdavačkog saveta i urednika. Istovremeno, obezbeđeno je dugoročno stabilno finansiranja – iz članarine, naravno.

Tim koji je, uz podršku odsutnog predsednika Dušana Ivkovića (angažman u inostranstvu), predvodio Zlatan Tomić, u ceo projekat je ušao vrlo ambiciozno i bez improvizacije. Okupivši kvalitetan broj saradnika, TRENER je iz broja u broj rastao i dobijao na kvalitetu. Vrlo brzo su stigla i priznanja, kako iz zemlje tako i od najuglednijih trenerskih funkcionera i stručnjaka iz inostranstva. Kao urednik u tom pokušaju, nije fraza, osećao sam veliku odgovornost, ali i čast. To je istovremeno bio ogroman motiv. Nije potrebno da podsećam, sem one najmlađe čitaoci, koliki je ugled u svetu imala naša košarka i posebno naši treneri. Zato sam od starta bio uveren da možemo napraviti najbolji trenerski magazin u Evropi. Optimizam je, dakle, bio opravdan. Te, već pomenute 1997, kada mi je ponuđeno da se prihvatim ovog posla, u deset najboljih trenera Evrope, i to od 1. do 7. mesta, bili su naši treneri: profesor

  • Aleksandar Nikolić,
  • Nebojša Popović,
  • Ranko Žeravica,
  • Dušan Ivković,
  • Svetislav Pešić,
  • Božidar Maljković i
  • Željko Obradović

Uz izvinjenje ako sam pogrešio u redosledu, jer to je istorija.

Dakle, za mene veličine koje nisam imao prlike da sretnem, a kamoli da ih lično upoznam, već samo da ih gledam na utakmicama, u štampi ili na malom ekranu. To je bio samo vrh koje je pratila čitava plejada velikih trenera. Sve ih samo pomenuti, napunio bih kompletan broj našeg magazina. Kada tome dodam i činjenicu da su u FIBA naši Bora Stanković i Radomir Šaper bili alfa i omega krovne košarkaške organizacije u Evropi, a poštovani na svakom mestu planete Zemlje gde se igrala košarka, onda je zaista optimizam, i moj i svih mojih saradnika, bio sa velikim pokrićem. Posle ovoliko iskustva u uređivanju našeh magazina, fascinira saznanje da gotovo nema zemlje u svetu gde se igra košarka, a da u njoj nisu prisutni naši treneri, i to ostavljajući značajan trag u svakoj od tih zemalja. Takođe, veliko zadovoljstvo mi pričinjava i činjenica da su naš časopis podržavali i to i dalje čine treneri iz Srbije koji rade u „malim” sredinama. Mnogo je njih koji su takođe zadužili našu košarku, dajući svojim radom doprinos stvaranju kvalitetne košarkaške baze koja Srbiji čuva epitet zemlje košarke.

Upravo zahvaljujući velikom ugledu naših trenera, ogromnim uspesima koje su postizali i postižu i stvaranju Udruženja po najmodernijim svetskim standardima, koje je usmereno, pre svega, ka stručnom usavršavanju svojih članova, TRENER je mogao opstati uz sve prepreke koje su se sporadično pojavljivale. Tako je, po sistemu spojenih sudova, TRENER dobio novi zamah i šansu za novi kvalitet kada je pre sedamnaest godina promovisana Basketball clinic Belgrade. Imao sam, prateći uspehe BCB, veliku čast i lično zadovoljstvo da upoznam najveće, za mene do tada nedokučive legendendarne trenere

Zbog stalnog traganja za kvalitetom i inovacijama u UKTS, doživeo sam uspeh Udruženja i kao ličnu čast, kada je, nažalost pkojni, Aco Petrović, kao predsednik UKTS, TRENER I BCB promovisao u dva brenda našeg udruženja.

U trenutku kada sa iskrenim ushićenjem, gotovo kao početnik, pripremam uvodnik za TRENER br. 100, ne mogu a da ne iskažem sreću i zadovoljstvo što sam imao prilike da upoznam sve naše trenerske legende, najuglednije trenere Evrope i NBA i stotine trenera iz Srbije i regiona. To je za mene neprocenjivo bogatstvo.

Najiskrenije zahvaljujem zaista ogromnom broju trenera, predsednicima, članovima i sekretarima upravnih odbora, kolegama novinarima, naučnim radnikacima, članovima izdavačkih saveta i mnogim drugima koji su mi pružili podršku u kreiranju magazina TRENER.