Čast i izazov je raditi u Čačku, imaćemo šta da pokažemo u KLS

Ivan Radovanović, trener KK Čačak 94

Grad na Moravi od sledeće sezone dočekivaće najbolje ekipe iz Košarkaške lige Srbije, a za to se pobrinuo KK Čačak 94.

Ekipa Ivana Radovanovića u Drugoj košarkaškoj ligi završila iza šampiona Spartaka, što je bilo dovoljno da izbori promociju u prvi rang takmičenja, napravivši tako istorijski uspeh.

– Zaista je napravljen fantastičan rezultat, posebno ako uzmemo u obzir kvalitet Druge muške lige. Smatram da je Spartak zasluženo završio na prvom mestu, kao i što je moja ekipa radom i rezultatima zaslužila plasman u KLS – kaže Ivan Radovanović, strateg Čačka 94.

U Drugoj ligi Srbije KK Borac 94 zadržao se samo jednu sezonu, za pet godina preskočio četiri ranga takmičenja, pa je Čačak tako dobio trećeg prvoligaša u svojoj istoriji.

-To još jednom pokazuje koliko je Čačak košarkaški grad i koliko se ovde voli taj sport. To je jedini grad pored Beograda koji uspeo da izbaci ekipe u najviše rangove takmičenja. Čačak ima ekipu u ABA ligi, sada ima u KLS, a ima i u B ligi, Prvoj i Drugoj muškoj regionalnoj ligi.

Radovanović je ekipu preuzeo početkom godine, nakon odlaska prvog trenera Zorana Stefanović, čiji je bio pomoćnik. Nastavio je da gradi put ka najvišem rangu košarkaškog takmičenja u našoj zemlji i ostvario je glavni cilj.

– Čačak 94 je jedan veoma spečifičan klub i od 2002. godine, kada je konstantno učesnik liga pod okriljem KSS, ja sam tek treći trener na mestu seniorskog tima. Naslediti Zorana Stefanović i raditi u Čačaku je pre svega velika čast. Znajući koliko je Čačak košarkaški grad, koliko publika poznaje košarku, raditi ovde je izuzetan izazov. Imao sam čast da sarađujem, učim, posmatram treninge mnogih velikih trenerskih imena koja su radila ili i dalje rade u Čačku. Sve to mi je pomoglo da se izborim sa izazovima i da pomognem ekipi da se plasira u KLS – ističe Radovanović.

KK Čačak 94 tim

Sve poklonike igre pod obručima u gradu košarke, ali i u zemlji košarke, treba da veseli podatak da je KK Čačak 94 ovaj istorijski uspeh ostvario sa igračima od kojih su gotovo svi rođeni Čačani.

-U Čačku se teži da u ekipama ima što veći broj igrača koji su ponikli ovde. Igrači znaju koliko su Čačani zaljubljeni u ovu igru, a znaju to da cene i da ostave srce na terenu. To je veoma bitan faktor i nešto je meni umnogome olakšalo da vodim ovu ekipu. Naravno, izneli su to stariji igrači, ali zaista ne bih želeo da se jednog sekunda zaboravi i zanemari učinak mladih igrača, posebno dvojice 17-godišnjaka, koji su igrali za nas, a pozajmljeni su igrači iz Borca – navodi Radovanović.

– Veoma je teško raditi sa mladim igračima, potrebno je mnogo strpljena, ponoviti neke stvari više puta, objašnjavati… Ovde je želja za uspehom toliko velika, da to decu vuče napred, a samim tim i trenere. Zbog toga i proizilaze neki igrači koji će biti u budućnosti biti veoma bitni u srpskoj košarci.

Spoj mladosti i iskustva odveo je Čačane u KLS, gde sledeće sezone žele da pokažu da nisu slučajno tu i da neće imati epizodnu ulogu.

-KLS nikad nije bila ovako izjednačena. Šest godina sam radio kao pomoćnik u Tamišu i upoznat sam sa kvalitetom lige. Očekujem da Čačak 94 bude ravnopravan učesnik KLS i mislim da ćemo imati šta da pokažemo.

Nekadašnjem pomoćniku u stručnom štabu mlade reprezentacije Srbije, koji ima dugogodišnje iskustvo rada u domaćoj košarci, elana i inspiracije ne manjka kada je u pitanju angažman u zemlji košarke.

-Čast je kada dobijete priliku da radite u Srbiji. Ja uživam radeći u domaćoj košarci. I kada sam pomogao u seniorskim timovima, uvek sam imao neku selekciju koju sam vodio samostalno. Obožavam košarku, to je moj život.

Komentara i iskušenja u maloj sredini, koja je pritom i značajan košarkaški centar, uvek je bilo i uvek će i biti. U toj borbi sa “vetrenjačama”, Radovanović ističe da postoji samo jedno efikasno “oružje”.

-Sa tim se čovek izbori jedino radom i konstantnim učenjem. Nemam problem da pitam i starije i iskusnije kolege, da tražim savet. Zaista je prlika da se mnogo toga nauči od kolega iz Čačka, koji su radili ili danas rade u čačanskoj košarci. To je privilegija. Da ne nabrajam sva imena, ali počev od Boška Đokića, Milovana Stepandića, Darka Rajakovića, Vlade Jovanovića… Naravno, Željka Obradovića, njega moramo da stavimo na prvo mesto. Ogroman je to broj trenera. Razgovori sa njima, praćenje materijala koje nam UKTS omogućava, sve to doprinosi da se izborimo i sa pritiscima i da idemo napred. Svaka čast ljudima iz Udruženja. Seminari, edukativni materijali su fantastični. Pričam u svoje ime, a verujem da tako misli i većina ostalih kolega, jer verujem da nam neke stvari značajno pomažu u radu – zaključio je Radovanović.

Dejana Popović, Sportski novinar

Read Previous

Vratili smo Spartak tamo gde i pripada

Read Next

Dušku Vujoševiću i Zoranu Kovačiću Nagrada za životno delo „Slobodan Piva Ivković“